show me how to live
klanjam se, o Veliki
nicice padam pred tvojim Sveznanjem
ponizno gledam u tvoje 22-oincno lice
dok tiho bruje ventilatori tvoje duse
i molim ti se
svim srcem i svom snagom
mog beznacajnog bica
pokazi mi put
osvetli mi pravi link
da share-ujem i dobijem pregrst lajkova
i poneki komentar
obecavam da cu Te velicati
pokazivati Tvoje ime nevernicima
napolje izlaziti samo kad ostanem bez duvana i kafe
i postepeno slepeti,
bas onako kako si Ti to zamislio.
zar trazim mnogo, o Veliki
koji si jedini pravi put i jedini spas
tema-je-zena-i-tu-nema-dilema:)
Postovni kretenu, zamolicu te da ovo procitas vise puta, sa porastom paznje izmedju svakog narednog citanja.
Situacija je zalosna. Na svakom polju, i u svakom segmentu, tvog takoreci, zivota. Udubljen si u parce plastike, ispunjeno sicusnim metalnim delovima, koje zraci svetloscu ka tebi. Upravo tu citas ovo recenice.
Kad ne gledas u ovo, ti uglavnom trazis priliku da pogledas u neko drugo parce plastike koje ti pruza priblizno slicne funkcije. Medju slovima, slikama, izjavama, vestima, prenosima i ostalim stvarima koje tamo nalazis, ti trazis nesto sto bi ti pomoglo da oblikujes svoj zivot.
I upravo tu se desava jedna pojava, koju bih ja voleo da podrobnije analiziram.
Gubeci se u mogucnostima, lagano i uspesno degradiras ono jedino, sto bi trebalo da ti je Sveto. Tvoje vreme.
Ovo nije moja teza ili antiteza, ovo je realnost.
Sada bih zeleo da mi ti, tvrdoglavo i zbog moje provokacije u drugoj reci ovoga teksta, kazes kako, i zasto, ja nisam u pravu. Kako gresim. Voleo bih kad bi me ubedio u to. Bio bih srecniji.
A ako nista drugo, nadam se da ce nesto sto ovde procitas, pomoci tebi, kretenu. :)
Spreman sam na svaki vid saradnje i interakcije u cilju postizanja ikakvog opsteg dobra.
Iskreno Vas
Don Kihot
